Arhitektura sa olovkom

Arhitektura sa olovkom

Crtanje olovkom na papiru je nešto što se danas sve ređe viđa. Crtež rukom u smislu prezentacije arhitekture skoro da se i ne koristi. Računarske tehnike su preuzele potpuni primat u prezentaciji, što samo po sebi nije za osudu zbog svih prednosti koje nam one pružaju. Ali, da li je dugoročno moguće zadržati stvaralački osećaj bez upotrebe olovke i njenog zvuka koji je sastavni deo projektovanja? Da li je moguće doći do kvalitetne forme objekta ili inovativnog detalja? Najverovatnije nije.

Namera nam je da vam prikažemo pojedine crteže arhitekata koji su predavali na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sredinom prošlog veka, i da kroz njih pokušamo da se vratimo unazad kako bismo kvalitetnije dočekali ono što nas očekuje u budućem bavljenju arhitekturom.

Smatralo se da crtanje može biti samo od koristi svakom arhitekti. Da ono pomaže u razvijanju ukusa i umetničkog smisla uopšte. Ovo stoji i danas, ali da li se praktikuje? Nekada su bile podsticane redovne izložbe studenata, a postojala je i određena takmičarska atmosfera među nastavnim osobljem fakulteta. Ostaje utisak da danas domaća, pa i svetska nastava arhitekture upada u procep između ručnih i računarskih tehnika, gde se ručne tehnike neguju više kao tradicija ili nasleđe, a ne kao integralna tehnika bez koje se ne može.

Opravdanje za ovo se ne može naći u činjenici da je nekadašnja saradnja sa slikarima i vajarima pri izradi arhitektonskog dela zamenjena potpunom saradnjom sa investitorima. Linija crteža ne mora biti tu samo da pomogne iluziji predstavljenih oblika, rekao je neko… njena egzistencija može biti opravdana i njenim sopstvenim životom… dobar crtež ima tačno onoliko i onakvih linija koliko treba… ne treba nikada sebi dozvoliti tri crte bačene na hartiju dok se ne oseti da su baš te tri crte i baš jedine, takve moguće.

Aleksandar Deroko, Zoran Petrović, Samojlov Grigorije, Nikola Dobrović, Milan Zloković su samo neki od članova nastavnog osoblja fakulteta u Beogradu iz prošlog veka kojima je crtež bio nešto bez čega se ne može u arhitekturi.

Parče hartije, olovka, ugalj, tuš. Otkrivanje izražajne moći linije, volumena, igra senke i svetla. Iz viđenog izdvojiti suštinu, uhvatiti trenutak, maštati, u isto vreme biti najobjektivniji i najsubjektivniji – ali treba znati šta hoćeš. Arhitekta crta kako vidi svet arhitekture: konstruktivno, misaono. Crtati nikako ne znači precrtavati, prepričavati, crtati znači – stvarati. Ovde ćemo prikazati izabrane crteže u želji da bar malo podgrejemo potrebu za crtanjem olovkom ili tušem, i u inicijalnom smislu stvaranja ideje napravimo razliku i damo ručnoj tehnici prednost u odnosu na kompjuterski miš ili kompjutersku tablu za crtanje. Ako vam ovi crteži izazovu neki otpor – to je cilj, ako vam pokrenu emociju – to je želja.

  1. gordana cosic kaže:

    Hvala na popularizaciji crteža, mnogi arhitekti ostavili su predivne crteže i akvarele, naprimer pokojni prof Milan Đokić ostavio je stotinu crteža od koji nekoliko i posedujem.
    Prof Branislav Mirković, predavao je urbanizam,a radio je predivne minijaturne akvarele.
    Prof Brana Mirković iz projektovanja takođe radio akvarele.

    Želim vam puno uspeha u radu i životu u 2012 godini
    prof dr Gordana ćosić

  2. Svakako treba pogledati crteže i akvarele prof. Brane Milenkovića, prof. Zorana Petrovića, prof. Bože Petrovića, prof. Miće Rajovića i meni najdraže prof. Aleksandra Radojevića.

    Pozdrav i puno uspeha u daljem radu,
    dr Milan Radojević, arhitekt

  3. aktivista kaže:

    Naravno da je prava arhitektura nastala samo olovkom. Današnja arhitketura nastaje na kompjuteru a on ne nudi prave izazove projektovanja kad ti moraš nekoliko puta da ponoviš iste pokrete preko poznatih linija koje ti se više ne svidjaju i tako sve dalje i dalje do pravog izgleda jedne lepe zgrade ili kućice.
    Papir i olovka pa i gumica (malo redje) ne mogu biti zamenjeni kompjuterom i poštapalicama jer odatle ne izlazi ništa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>