Arhitektonski studio 3GATTI.COM

3GATTI.COM

Italijanski arhitekta u Rimu i Šangaju, na stazi koja vodi ka budućnosti. Frančesko Gati je mlad, neobičan i originalan arhitekta, koga smo kontaktirali putem Fejsbuka i napravili kratak intervju sa njim, pijuckajući kafu u Rimu, da bismo ga upoznali i pisali o njemu.  Diskretna osoba, senzitivna i predusretljiva, malo govori o sebi i svom putu, putovanju i strastima. „Pišite šta god želite“ rekao nam je.

Njegov studio je osnovan u Rimu, ali  vođen impulsom, napravio je i jedan sličan u Šangaju, u Kini. Priznao je da se za ovo mesto odlučio tražeći odgovarajuću priliku. „U suštini, ja sam u Kinu došao ciljano jer sam zaljubljen u arhitekturu i želeo sam da je usavršavam putujući širom sveta. Ja nisam brz momak, niti takmičarskog duha, i ne sviđa mi se moderna kineska arhitektura, a mislim i da neću naći dovoljno prilika za posao, tako da ću se brzo vratiti u opušteni Rim“.

Nakon gotovo decenije rada u Evropi i Kini, predložena su inovativna rešenja za urbane projekte i unutrašnji dizajn. Filozofija malog studija je da  uvek prihvataju samo po jedan projekat, a čini ga  samo šest do deset ljudi. „Unutar grupe ja sam uvek vođa projekta, a za svaki projekat zapošljavam jednog projekt  menadžera koji vodi računa o organizaciji i logistici. U grupi nema hijerarhije, ali moto koji važi je „dizajn nije demokratski“  zato što smatram da je, radi očuvanja filozofije našeg projekta, potrebno da konačnu odluku donese arhitekta koji predstavlja studio. Ima puno tehničkih konsultanata u studiju, u nameri da omoguće izvesnu fleksibilnost projektima. Generalno, u malim projektima imamo više slobode i možemo više da se posvetimo detaljima, i zbog toga ja više volim takve projekte, iako je razumljivo da nema takve  slobode pokreta ili dubine, na velikoj građevini. Mi odbijamo mnogo projekata, posebno ako oni doprinose „da se deformiše svet“ jer se trudim da izrazim nešto i da izbegnem da budem srušen od strane brojne komercijalne i anonimne arhitekture. Imperativ je upoznati klijenta i videti da li on ili ona razumeju i da li odgovaraju filozofiji studija i posla. Shvatanje klijentovog zahteva je od najvećeg zanačaja da bi smo znali da li će studio biti u mogućnosti da ispuni njegova očekivanja.“
On ističe da je rad studija “Diller and Scofidio, Toyo Ito and NL Architects” među njegovim omiljenim.

Arhitektura teži da oblikuje prostor sa fleksibilnim površinama, kao u projektu „Drive In-muzej automobila“ u Nanjingu, za koji su dobili Prvu nagradu na međunarodnom konkursu. Origami koji se pojavljuju u slici savršeno oslikavaju ideju. Muzej je napravljen zglobno na dva koncentrična, spiralna nagiba; na spoljnom nagibu posetioci se sopstvenim kolima uvezu u izložbeni prostor, i to iskustvo arhitekta naziva „safarijem“ jer je posetilac, kao osoba koja upravlja automobilom, sam po sebi deo izložbe. Arhitekta opisuje muzej kao „filmsku sekvencu u kojoj automobil igra glavnu ulogu“, građevinu u kojoj se jedna uz drugu nalaze dve panorame vezane za automobile: u prvoj vidimo svesnu nameru arhitekte da prikaže estetiku auto-puta kao i urbani faktor,tj.strukture i materijale koji podsećaju na vijadukt, a u drugoj njegov prenos  egronomije unutrašnjosti automobila u muzej. Doteranost i detalji unutar zdanja su u vezi sa njim i u balansu sa njegovim specifičnim funkcijama, te zbog toga posetiocu nije teško da da zamisli da je pre na autoputu u kolima, nego u muzeju.

Projekat Nam June Paik Museum, u Koreji, posvećen je jednom od prvih umetnika koji su prepoznali potencijal elektronskih medija i njegov uticaj na kulturu i ekonomiju.
„Kao što su Japanci uspeli da stvore haiku poeziju, video umetnici treba da nauče kako da se izraze u trideset sekundi…Moje najvažnije zabeleške su moji snimci, moje video skulpture. Za moje skulpture vam je potrebno deset-dvadeset sekundi, da ih gledate i ako želite premotate unapred“ (Nam June Paik)
U savremenom ključu projekat predstavlja medijum, suprotstavljenu temu umetnika kroz njegov rad. Sama građevina širi informacije. Pretpostavke doba elektronike i kompjuterske nauke „projekcija, mutacija, simulacija“ kao tri ključne, inspirativne reči arhitekture koja izmešta  mnogostruko povećan sadržaj ka spoljašnjosti, na mesto okruženo osrednošću i površnošću, i arhitektura koja izraženim slikama sama sebi daje veliku podršku. U društvu naviklom na ekstremne oblike komunikacije, jedna sofisticirana osoba želi da podigne nivo šoka koristeći velike dimenzije zasićene bojama reklamnih panoa. Tako i  muzej postaje neutralna podrška, spremna da prima beskrajan broj slika, informacija i sadržaja.  Projekat je podeljen na dva različita dela: središni čvor projekta je monolit položen kao na gradilištu i stran sadržaju, i zahvaljujući ovako posebno naglašenoj nameri uspeo je da ispoštuje mesto ne ugrozivši ga; ali mi „plutamo“ kao provizoran element spreman da sledećeg trenutka odskoči na sledeće mesto. Drugi deo je nizak i krivudav i po obliku se uklapa sa postojećom dolinom punom krivina. Karakter ove građevine nije totalno podražavajući, već zapravo prikazuje oblast u kojoj bi se mogla videti stena izlizana zbog dejstva vetra. „Monolit“ ima stran karakter u odnosu na prirodu, sastavljen je od veštačkih materijala i nesumljivo je blizak sofisticiranoj i ekstremnoj tehnologiji, uz poštovanje ostatka projekta.

Projekat „In Factory, JingAn Six Loft Buildings” u Šangaju
Ovo je projekat rekvalifikacije bivše industrijske zone u centru Šangaja, na prostoru na kome je uvek velika gužva, pogotovo u glavnom sudu gde zupčaste vešaljke proizvode iste vibracije I zvuk, dok se lampe okačene na različitim kotvama pomeraju pri udarima vetra.  Nađeno je prihvatljivo rešenje u korišćenju materijala i boja. Korišćeni su neki lokalni elementi poput šljunka i bambusa, ali se oseća zapadnjački uticaj naive I estetskih razmišljanja, preko obeležja kineskih ideograma naslikanih na telima značajnih figura Grinaveja, uz dodatak tradicionalnih i savremenih elemenata, prirodnih i veštačkih, zapadnjačke i istočnjačke mašte.  Prilikom šetnje hodnicima, posmatrač gleda smele strukture. Frančesko Gati je uzeo u obzir mogućnost da bi ovaj projekat mogao imati kratak život iz dva razloga: zbog fiksnog i trajnog pločnika i virtuelne, kratkotrajne tavanice napravljene od ulubljenih, žičanih konopaca.
“Red Object” u oblasti Šangaja, je projekat preobražavanja bivše fabrike u poslovnu zgradu sa kancelarijama. Crvena i crna su boje fasade. Ove boje su u prošlom veku predstavljale ideologije i umetničke pokrete lišene obaveza i sposobne da etničke i kulturalne pobude kombinuju sa oblicima inovativnih izraza. Crnom i crvenom predstavlja se napor kretnje ka suštini stvari i dolazi se do bele, a to je praznina u koju su smešteni znakovi i osećaji. List papira na kome je još uvek bilo neophodno pisati je bele boje, dok su reči i greške podvlačene crvenom. Na podudaran i savremen način boje su usklađene sa prikazanim objektima. Za ovu intervenciju preobražavanja bivše fabrike u centru Šangaja, italijanski arhitekta je imao seriju zahteva: mesta predviđena za kancelarije, otvorene i fleksibilne prostore za izložbe i dešavanja, dve prostorije za sastanke, recepciju, bar, nekoliko prodavnica i tehnički deo. Uzimajući u obzir visinu enterijera, odlučeno je da se gornji prostor podeli na dva međusprata povezana mostovima. Na taj način je stvorena centralna, veštačka i neutralna praznina.
„House in a Bag“ je projekat nastao dan nakon letenja padobranom. Dobitni koncept padobrana je što u sastavu njegove opreme postoji torba u kojoj je jedrilica pomoću koje čovek može da leti. To je moguće zahvaljujući tkanini sastavljenoj od „ćelija“ koje se povećavaju dok ne dobiju oblik krila, i mogu da se smanje u veoma skučenom prostoru. Odavde je potekla ideja o stvaranju građevine takve strukture, sa „ćelijama“ koje se naduvavaju, poput onih kod čamaca ili vodenih dušeka. Zahvaljujući kompresiji vazduha bočna i gornja strana će moći lako da se umotaju, a pomoću creva za zalivanje bašte kroz koji teče voda,se može obmotati sokla i dati se dodatno učvršćenje privremenoj strukturi. Na takmičenju “Idea per la ricostruzione” koju je organizovao Pressletter, ova ideja je osvojila drugo mesto.

ZE BAR je projekat unutrašnjeg dizajna, pri procesu dovršavanja projekta iz 2006.godine, u kome su predstavljene karakteristike zebra u dinamičnom, naprednom prostoru.
Ovo su neki primeri arhitektonskih izraza studija „3Gatti”. “ Naš rad u Kinu je došao do potpune kontra-težnje; dok je trend svih arhitektonskih studija usmeren na ostvarivanje komercijalnih ciljeva na kvantitativnom nivou, mi se okrećemo ka plasiranju ideje “mali italijanski studio”. U ovoj oblasti Kine imamo sličnu situaciju kao i u SAD, gde brojni arhitektonski biroi rade velike fabrike, i izgubili su identitet što se dizajna tiče ali su ipak moćni na tržištu. Kod nas je obrnuto, mi praktično ne postojimo na tržištu, ali se i dalje odlično zabavljamo. Moja ideologija jednostavno prati moje lične stavove: lepota, istina i sloboda”, kaže Gati. Mi čekamo na sledeći Gatijev izraz, znak njegovog interesantnog puta,verovatno leta u Sao Paolo u Brazilu, u najskorijoj budućnosti.

Tekst: Silvia Covarino

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>