Aktuelni broj

Segment 16 »

UVODNIK

Tema ovog broja je u mnogome nastavak priče iz prethodnog gde smo uglavnom govorili o tome da li u arhitekturi treba uživati kao u umetnosti ili ona ipak treba da nam pruži užitak komfora i drugih pozitivnih efekata boravka u modernim objektima. Sada idemo korak dalje i postavljamo pitanje o objektima čija je namena izlaganje druge vrste umetnosti u njihovoj unutrašnjosti. Gde je umerenost te arhitekture? Da li ta umerenost treba da postoji? Kako da arhitektura zadovolji sve karakteristike umetničkog dela a da ne ugrozi pokazivanje nečeg drugog? Ovde očigledno ponovo imamo dvojnost samog karaktera arhitekture. Ova dvojnost se ogleda u suštinskoj razlici – da li objekat treba da zadovolji funkcionalne uslove i da bude samo „čisto belo platno“ ili možda treba da poruči posetiocu „ako ti se ne dopada ono što si došao da vidiš, vidi šta ja imam“.

Sadašnje vreme nam ukazuje na to da su najpoželjniji izložbeni prostori za izlaganje savremene umetnosti oni koji su nekada služili nečemu drugom i koji su uglavnom u lošem građevinskom stanju. Ako posmatramo stvar iz tog ugla onda dolazimo do zaključka da je to i suštinski i veoma opravdan vid nastanka „arhitekture za izlaganje“. Na taj način zadržavamo stari objekat koji bi možda bio i srušen i dajemo mu novi život. On je tu skromno, neprimetno, postoji samo da udovolji. Ali šta sa objektima nakon Gugenhajma u Bilbau ili Njujorku i objektima koji će kroz konkurse tek nastati? Zašto bi neko imitirao za velike pare nešto što već postoji i takoreći je besplatno i uz to mu davao karakteristike koje ga udaljavaju od prvobitne namene? Da li arhitekta treba sam da odredi granicu atraktivnosti svog objekta, u vizuelnom smislu i da dopusti drugoj umetnosti da se razvija? Ovo zvuči kao nedostižan cilj i to naročito zbog velike sujete koju arhitekte nažalost imaju. Sa ovog stanovišta izdvaja se ideja koja zvuči ovako: „Nemoj uraditi najbolju arhitekturu uradi najbolji objekat za konkretnu namenu“. Ovo zvuči kao nešto što se ne može definisati parametrima koji čine arhitekturu dobrom ili lošom. Meni to ipak zvuči i kao davanje milostinje drugim umetnostima.

glavni i odgovorni urednik: Marko Stojčić

/ MÜRITZEUM /
/ SUPERKILEN URBANI PARK /
/ RUDY RICCIOTTI INTERVJU /
/ WAF SVETSKI FESTIVAL ARHITEKTURE 2012 /
/ BIJENALE U VENECIJI 2012 /
/ TROUGAO KAO SIMBOL /
/ OSAM KUBNIH METARA KUBA /
/ JEDAN PAVILJON, JEDNA IZLOŽBA 150 GODINA POLITECNICO DI MILANO /
/ RAZLIČITI PROSTORI U KOJIMA SE DEŠAVA UMETNOST /
/ JOURNAL /