:Arhitekti

Herzog vs. NiemeyerHerzog vs. Niemeyer

nimajer_model

Davne 1959. godine savremenu umetnost u Italiji i Milanu promovisao je i brazilski arhitekta, Oscar Niemeyer sa projektom za Arnold-a Mondadori, jednog od dva najveća izdavača u Italiji. Nešto kasnije, 1975. otvoreno je novo predstavništvo izdavačke kuće Mondadori koja i danas predstavlja uspomenu na velikana, nedavno preminulog u svojoj 105-oj godini. Oscar je jedan od prvih velikana arhitekture 20-og veka koji je koristio armirani beton.

NOVI BROJ /18/ URBANE ZONE / KONKURS PORTFOLIO 33/33NEW ISSUE /18/ URBAN AREAS / PORTFOLIO 33/33 COMPETITION

Cover 18 /naslovna strana 18

U ovom broju predstavljamo pobednike konkursa PORTFOLIO 33/33 koji smo nedavno organizovali, ali se pored toga kroz temu broja bavimo urbanim zonama kao sastavnim delom urbanih gradskih celina i njihovim fenomenima.

WAVE DILFERTWAVE DILFERT

credit Walling McGarity Photography

The Principals predstavljaju najnovije poglavlje u svom istraživanju interaktivne arhitekture, „Vave Dilfert“: Vave (kreće se u formi talasastih oscilacija) + Dilfert (inteligencija nalik štreberu , apsorbuje informacije kao sunđer). „Vave Dilfert“ je nova vrsta prostora koji prepoznaje promene u svetlosti i senkama koje tada nastaju, sortira i izračunava ih, a zatim pulsira, povezuje se ili širi u reakciji. Instalacija je inspirisana radom Ushahidia; neprofitna je, oslobođena potencijalne katastrofe nastale zbog gužve, tehnološki inovator. Po ugledu na Ushahidievu demistifikaciju složenosti ratom ili nepogodom razorenih mesta, „The Principals“ su razvili sistem koji bi mogao da demistifikuje složenost prostora kroz poreklo informacije o svojim korisnicima čineći ih dostupnim putem interakcije.

OBJAŠNJENJE O REZULTATIMA KONKURSA PORTFOLIO 33/33OBJAŠNJENJE O REZULTATIMA KONKURSA PORTFOLIO 33/33

Konkurs časopisa Arhitekton – Treća godišnja nagrada

Kada smo osnivali časopis Arhitekton, jedna od prvih ideja nam je bila promovisanje arhitekture kroz konkurse. Mlade arhitekte u Srbiji, starosti do 33 godine, čini se, nikada nisu bili u težoj situaciji. Društvo pokazuje sve manje potrebe prema umetnosti sa jedne strane, a sa druge snažna ekonomska kriza im ne daje skoro nikakvu šansu da se oprobaju u svojoj struci.