Herzog vs. Niemeyer

nimajer_model

Davne 1959. godine savremenu umetnost u Italiji i Milanu promovisao je i brazilski arhitekta, Oscar Niemeyer sa projektom za Arnold-a Mondadori, jednog od dva najveća izdavača u Italiji. Nešto kasnije, 1975. otvoreno je novo predstavništvo izdavačke kuće Mondadori koja i danas predstavlja uspomenu na velikana, nedavno preminulog u svojoj 105-oj godini. Oscar je jedan od prvih velikana arhitekture 20-og veka koji je koristio armirani beton.
Inspiraciju za svoje “Oskarove krive”, kako su ih nazivali ljubitelji, nalazio je u devojkama na plaži u rodnom gradu Rio de Janeiro-u.

I kod samog Mondadorie se u to vreme mogla videti smelost za inovativne Oscar-ove ideje. Ljudi su govorili: “Neće funkcionisati!”. Uprkos svemu, različit razmak između stubova objekta, svojom jednostavnošću i minimalističkom lepotom, i danas simboliše inovaciju velikana prošlog veka.
Puni i prazni prostori uvek idu zajedno, čineći harmoniju u arhitekturi. Unutrašnjost objekta predstavlja jednu celinu bez podela na kancelarije za direktora, sekretaricu,… što predstavlja još jednu inovaciju koja, kako sam Niemeyer tvrdi, ne bi mogla da funkcioniše u Brazilu.
Danas, pola veka kasnije, objekat slične namene, ovaj put u vlasništvu Fondacije Giangiacomo Feltrinelli, gradi se nešto bliže centru grada, na lokaciji Porta Nuova.
Kultura koju ova izdavačka kuća promoviše posredstvom svojih izdanja proširiće se za još jednu lokaciju, koja bi po planu trebala biti gotova do 2015. godine. Na otvaranju ovogodišnjeg sajma nameštaja svetska zvezda arhitekture, Herzog Jacques predstavio je rad studija iz Bazela. Predavanje na milanskom univerzitetu, Politecnico di Milano i otvaranje izložbe u galeriji Spazio FMG per l’architettura omogućili su zainteresovanim građanima, ali i njegovim posetiocima da zamisle i shvate pokrete koje je ovaj umetnik sa svojim partnerom, Pierre-om de Meuron, namenio ovom gradu.
Od španskog zida iz XV veka danas se mogu videti samo ostaci u vidu kapija koje simbolišu ulazak u grad.
Jedna od kapija, pod nazivom Porta Volta, kroz koju se, ulicom Alessandro Volta, grad povezuje sa Cimitero Monumentale (itl.Cimitero Monumentale = Monumentalo groblje, Aleja velikana).
Ovaj deo grada prolazi kroz velike urbane reforme što je svakako uticalo i na Feltrinelli-ev izbor lokacije za buduću fondaciju.
Ideja za novi objekat inspirisana je jednostavnošću milanske arhitekture (Ospedale Maggiore, Rotonda della Besana Lazaretto i Castello Forzesco). Inspiracija dolazi i od klasične Cascine (itl. cascina = farma, seosko domaćinstvo), linearnog objekta koji je kao uzor služio i velikanu Aldo-u Rossi za projektovanje stambenog kompleksa Gallaratese u predgrađu Milana.
Uskim prolazom duži deo kompleksa je podeljen na dva nezavisna dela od kojih jedan obuhvata kancelarije, a drugi je javne namene. Na prizemlju će se naći glavni ulaz, kafeterija i knjižara, na prvom spratu duple spratne visine biće multi-funkcionalna sala, a na drugom kancelarije. Na poslednjem spratu, ispod samog pokrivača objekta, zainteresovanim korisnicima će biti na raspolaganju čitaonica koja će biti povezana sa značajnom istorijskom arhivom fondacije koja će se naći u podrumskim prostorijama.
U sklopu kompleksa se pored samih objekata nalazi i prekfalifikacija urbanih, zelenih površina koje se nalaze neposredno uz objekte. Kompleks predstavlja važan arhitektonsko-urbanistički projekat za grad, ali će to svakako biti još jedan reper prepoznavanja milanske arhitekture.
Promovisanje arhitekture ovih izdavača ne završava se samo izdavanjem knjiga o poznatim arhitektima i njihovim delima već i kroz ove velelepne objekte možemo uživati u velikanima svetske arhitekture. Izgradnja Niemeyer-ovog objekta nam je pokazala značaj knjiga pre pola veka, a Feltrinelli-jeva je potvrdila da značaj knjige, i pored modernih elektronskih uređaja za informisanje, nije izgubila svoju vrednost.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *